Uticaj TV-a na bebe.

Prve dve godine su period života kada je beba otvorena za sve nove informacije i upija sve ono što joj je novo poput zvuka, slike, svetlosti i mirisa. Boje, slike, pokreti, zvukovi koji dolaze sa televizije privlače pažnju bebe. Ta situacija ponekad je dovoljna da roditelji misle da je dete zainteresovano za televizor i da mu se može dozvoliti da gleda bar na kratko vreme.
 
"Gledajte ovaj posebno stvoreni šou da bi vaša beba bila pametna“ ili "Gledajte ovaj video i on će razviti mozak vaše bebe“ su slogani u marketingu koji su roditeljima jako primamljivi. Mnogi roditelji rado izlažu svoju decu ovim emisijama, jer ove emisije deluju kao dobre “bebisiterke” koje mogu da zabave vaše bebe dok ste vi zauzeti svakodnevnim poslovima. Roditelji se ne osećaju krivima jer misle da kada njihove bebe ili mališani gledaju ove emisije provode „kvalitetno vreme“.
 
Programi (i video snimci) za bebe postaju popularni. Po poslednjim istraživanjima prosečno dete u Kanadi nedeljno gleda televiziju 14 sati; dete u Americi, tri sata dnevno – bebe dva sata dnevno. Takođe, prema istraživanju Univerziteta u Vašingtonu, 40% tromesečnih beba već gleda televiziju.

Ali da li je TV (i video snimci) zaista dobar za novorođenčad i bebe mlađe od 2 godine? Nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da bebe imaju koristi od gledanja televizije i videa. U stvari, izlaganje tv-u može zaista naštetiti bebama:

-Prve dve godine vašeg deteta su kritičan period za razvoj mozga. Gledanje televizije krade vreme vašeg deteta, tako da on manje: istražuje, komunicira, igra se sa vama i drugima i  manje aktivno uči. Ovo su aktivnosti koje pomažu vašoj bebi da razvija veštine koje su joj potrebne za intelektualni, društveni i emocionalni rast.

-Kada se vaše dete igra, ono kroz igru aktivno uči o tome kako svet funkcioniše. Eksperimentišući sa uzrokom i posledicama dete aktivira sinapse u mozgu. Dok vaše dete komunicira sa ljudima, on ispunjava svoje emotivne prekretnice. Televizija drži vaše dete dalje od ovih aktivnosti.
 
-Prve dve godine vašeg deteta su takođe kritično vreme za učenje jezika. Jezik se uči samo interakcijom sa drugima, a ne pasivnim slušanjem TV-a. Ako ne odgovorite na pokušaj vašeg deteta da komunicira, mogao bi da propusti ovu važnu prekretnicu. Takođe, vaše dete neće naučiti da govori tako što će slušati bebe TV likova ili razgovarati s njima. Uči da govori oponašajući jezik odraslih. Uči iz pojednostavljenog, ali pravilno izgovaranog govora odraslih. 
 
-Imajte na umu da kada se vaša beba nasmeši televizoru, televizor se ne osmehne. To može uticati na njega socijalno i psihološki.
 
-Prema istraživanjima dr.Sally Ward tokom poslednjih 20 godina  je sve veći broj dece od 9 meseci koja imaju problema da obraćaju pažnju na glasove dok se u isto vreme u pozadini čuje  šum sa televizora. To može uticati negativno na njihovo obraćanje pažnje kada krenu u školu.
 
-Još jedno istraživanje je takođe otkrilo da televizijski šum ugušuje bilo kakvu interakciju između roditelja i deteta, što je od ključne važnosti u razvoju jezika. Takođe, kada deca koja gledaju televiziju krenu u školu, moraju da se promene  i da prestanu da budu vizuelni posmatrači i da postanu aktivni sagovornici.  Ako više dete gleda televiziju više nego što komunicira sa vama, teško će doživeti ovu promenu  i to će negativno uticati na period navikavanja u školi.  

-Poznato je da bebe snimaju zvukove u toku govora i imitiraju ih. U studiji sprovedenoj sa bebama starim 8-16 meseci primećeno je da bebe koje su gledale televiziju imaju manje obogaćen rečnik. To pokazuje da zvukovi koji dolaze iz televizije ne utiču pozitivno na jezički razvoj beba, već naprotiv, izazivaju usporavanje razvoja, jer je televizor neekvivalentni prijem podsticaja.
 
-Poslednja istraživanja otkrila su da deca koja gledaju televiziju kao bebe imaju više verovatnoće da imaju kraći opseg pažnje, problem koncentracije i impulsivnosti do 7. godine. Takođe, iako je poremećaj pažnje u većini slučaja genetski , TV takođe može da pokrene ovo stanje. Mozak koji se još uvek razvija, prilagođava se brzom tempu i prevelikoj stimulaciji televizora.
 
-Mnoge TV emisije i video snimci napravljeni za decu zapravo ih uče pogrešnim stvarima. Iskrivljuju stvarnost svojim crtanim i neprirodnim prikazom sveta. Takođe, tempo ovih emisija je brz i uči bebin mozak koji je nalik sunđeru (brzo upija informacije)  da uvek očekuje brzi unos. Stvarni svet, kako će uskoro saznati, mnogo je dosadniji i zahteva strpljenje da bi mu se prilagodio.
 
-Mnoge druge studije otkrile su vezu između dugotrajnog izlaganja televiziji i kašnjenja u razvoju, takođe istraživanja sugerišu da dugotrajno izlaganje televiziji smanjuje dečiju sposobnost komunikacije putem čitanja i pisanja. Takođe može dugoročno dovesti do problema sa pažnjom i učenjem.
 
-Prema Ari Brown-u, pedijatru i članu odbora američke akademije za pedijatriju koji je napisao izveštaj o bebama, televiziji i drugim pasivnim medijima iz 2001. godine, mnoga istraživanja su otkrila da deca zaista ne razumeju šta se dešava na ekranu dok se ne  napune 2 godine. Kada napune 2 godine televizija neće biti toliko štetna kao u prve dve godine. 
 

Evo par saveta kojih morate imati na umu o bebama i gledanju televizije:
 
Deca mlađa od dve godine nikako ne bi trebalo da gledaju TV, video ili bilo kakvu pasivnu zabavu. Umesto da pustite bebu da gleda televiziju, pustite ga da se igra i zabavlja. Igranje je aktivnost koja vašoj bebi može doneti brojne razvojne prednosti. Igrajte se sa bebom aktivnostima koji podržavaju njen razvoj.
 
Televizija šalje slike i zvuke, uzrokujući bebin um da prima jednosmerni  stimulans. Međutim, najvažniji za bebe u ovom periodu je da komunikacija bude "obostrana".
 
U međusobnoj komunikaciji beba razume, shvata, raduje se, reaguje. Na taj način se podržava mentalni i emocionalni razvoj bebe. S druge strane, nemoguće je da televizija reaguje na bebine pokrete. Pored razgovora, kontakt očima sa bebom, zagrljaj, pružanje senzualnog kontakta, biti pored bebe u skladu sa emocijama i potrebama nesumnjivo će pozitivno uticati na razvoj bebe u odnosu na vreme potrošeno pred televizorom koje neće  pozitivno uticati na razvoj bebe. 
 
 
Budite u interakciji sa vašom bebom što je više moguće. Komunikacija  mu treba kako bi izgradio svoj mozak. Odgovorite na njegov osmeh, govor i akcije. Zabavljajte se, recitujte rime i pevajte mu. Nijedna emisija na TV-u ne može ponuditi ono što možete vi. Vaš glas, dodir, miris i vaše reakcije na stvari koje čini su ono za čim bebe u stvari žude. Ne dozvolite da beba bude pasivna. Nemojte očekivati da možete da koristite TV i video da podučavate dete ili da će imati pozitivnog uticaja na njegov mozak. U najboljem slučaju, televizor će vam biti  sredstvo za pauzu od pola sata od interakcije sa detetom. 

Ako želite da stimulišete mozak vaše bebe, umesto da ga pustite da gleda „obrazovne video snimke“, pročitajte mu knjigu umesto toga. 
 
Ako morate da radite posao koji zahteva koncentraciju i ne možete da radite više stvari odjednom, radite to u vreme kada beba spava. Ako to nije moguće, dok završavate obaveze neka se vaše dete igra sa igračkama na podu sa ocem ili drugim ukućanima. Nikako ne ostavljajte dete da se igra samo.