Koliko je zaista loše vreme ispred ekrana za bebe i malu decu?

Danas skoro niko nije uznemiren time što beba ili dete gleda video zapise na telefonu ili tabletu dok ih šetaju u kolicima, dok čekaju da se ručak spremi ili dok jedu, spavaju, kupaju se pa čak i dok su na igralištu. U stvari, ako se usudite da izađete sa nemirnim ili izbirljivim mališanom, ljudi će vas direktno osuditi jer im niste dali elektronski uređaj za smirenje! Dakle, nije potpuno iznenađujuće da nedavna istraživanja pokazuju da 12-mesečna deca provode skoro 60 minuta dnevno pred ekranima - a kada napune 3 godine, taj broj raste na više od dva sata dnevno.

Kroz rad u Turskoj i Srbiji a pogotovo u Srbiji  u poslednjih 5 godina, roditelji koji su dolazili na preglede zbog kašnjenja u razvoju dece na osnovu podataka koje su mi davali, deca na našim prostorima u proseku koriste telefon, tablet ili televizor 6-7 sati dnevno.

Ovo je, naravno, u suprotnosti sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije da bebe mlađe od 2 godine ne trebaju uopšte biti izložene ekranima a da maksimalno vreme ispred ekrana posle 2 godine starosti treba biti ograničeno i strogo kontrolisano na pola sata do sat u toku celog dana.

Naravno, mnogi roditelji se zbog toga osećaju frustrirano i krive sebe. U nedavnom istraživanju, čak 67% roditelja je reklo da je “previše vremena ispred ekrana” glavna briga za zdravlje njihove dece, što je više od onih briga roditelja koji su se borili protiv velikih napada kao što su depresija, maltretiranje, anksioznost, nasilje u školi i nedostupna zdravstvena zaštita. Ali koliko roditelji trebaju biti zabrinuti zbog vremena koje bebe i mališani imaju pred ekranom?

Kako vreme ispred ekrana utiče na bebe i malu decu?

1. Izvršno funkcionisanje

Dva sata dnevno pred ekranom sa bebom od 12 meseci bukvalno menja moždanu aktivnost deteta, stvarajući jače theta talase od beta talasa. Theta talasi su povezani sa nepažnjom, što je možda razlog zašto su istraživači tada uočili smanjene veštine izvršnog funkcionisanja kod ove dece do perioda osnovne škole.

Izvršne funkcije su skup kognitivnih veština potrebnih za planiranje unapred, organizovanje, kontrolu impulsa, donošenje odluka, razumevanje  i učenje.

Prve godine života su odlučujuće, ne samo za kognitivni razvoj, već i za uspostavljanje životnih navika. Kada dete previše koristi ekran, ono to čini na račun drugih društvenih aktivnosti ili interakcija koje su bitne za njegov razvoj.

2. Govor - fond reči

Iako se roditelji mogu oslanjati na vreme pred ekranom za malo tišine, verujte mi, utišavanje razvoja je daleko više od dužine videa koje vaše dete gleda. Izveštaj iz 2024. u JAMA Pediatrics otkrio je da su u proseku ispitana trogodišnja deca bila izložena ekranima oko 2 sata i 52 minuta dnevno. Samo jedan dodatni minut vremena ispred ekrana bio je povezan sa tim da su deca čula 6, 6 reči manje od dece koja nisu bila izložena ekranima, izgovorila 4, 9 reči manje od dece koja nisu bila izložena ekranima i uključila se u 1, 1 manje razgovora sa odraslima od dece koja nisu bila izložena ekranima. Druga istraživanja pokazuju da dečji vokabular slabi čak i kada su ekrani jednostavno uključeni u pozadini .

Ovo bi se moglo objasniti činjenicom da televizija, okupirajući pažnju članova porodice, ometa kvalitet i kvantitet interakcije roditelja i deteta. Ipak, takva interakcija je ključna u ovom uzrastu za usvajanje jezika. Osim toga, televizija dodaje pozadinsku buku u porodične razgovore što otežava detetu da dešifruje zvukove i ograničava verbalno razumevanje i izražavanje. “

To je zato što roditelji manje govore kada je TV uključen — a njihov govor je direktno povezan s razvojem jezika deteta.

3. Spavanje

Mala deca gube minut sna svake noći za svaki minut vremena provedenog na ekranu osetljivom na dodir koji imaju tokom dana, prema izveštaju iz 2021. u časopisu Sleep . Naučnici napominju da su ručni uređaji koji se obično postavljaju blizu detetovog lica posebno štetni zbog intenziteta i blizine plave svetlosti koja ometa san. A za svaki dodatni sat gledanja televizije nakon prvog sata, rizik od razvoja poremećaja spavanja povećava se za više od 12%, prema drugom izveštaju.

4. Kašnjenje u razvoju

U poređenju sa jednogodišnjacima koji su bili izloženi ekranu manje od 60 minuta dnevno, oni koji su gledali do dva sata dnevno imali su 61% veću verovatnoću da će doživeti kašnjenje u komunikaciji za duplo, prema studiji u časopisu JAMA Pediatrics . Taj je rizik porastao na skoro pet puta veći za one koji imaju četiri ili više sati dnevno pred ekranom – a dovodi do kašnjenja u kognitivnom razvoju,rešavanje problema, finu motoriku i kašnjenje društvenih veština i govora.

5. Empatija

Stručnjaci primećuju da izlaganje ekranima u detinjstvu smanjuje sposobnost bebe da čita ljudske emocije. Uostalom, dok ne razviju govor, sva njihova komunikacija je neverbalna, što znači da je gledanje u lica ključno za razvoj empatije . Neka istraživanja pokazuju da previše vremena pred ekranom u dečjim i predškolskim godinama i dalje uništava ovu veštinu. Istraživači su otkrili da što su deca više gledala TV sa 4 godine, to je njihovo emocijalno razumevanje bilo niže sa 6 godina.

6. Emocije:

Veliki okidač besa za mališane: vreme ispred ekrana. 

Iznenadni napadi besa kod mališana su sasvim normalni… oni su bukvalno stvoreni za njih! Njihov mozak koji je u razvoju već je pun primitivnih impulsa: nestrpljenja, prkosa i agresije... a onda faktori poput umora ili gladi zaista mogu zapaliti njihove kratke fitilje. Sada potpuno novo istraživanje pokazuje da postoji još jedan veliki okidač besa za mališane: vreme ispred ekrana. 

Deca od tri i po godine koja su dnevno provodila 75 minuta ili više na ekranima bila su sklonija ispadima besa i osećaju frustracije celu godinu kasnije , prema studiji objavljenoj u JAMA Pediatrics časopisu. Ali posledice se nisu tu završile!  Istraživači su dalje otkrili da deca sklona ispadima sa 4,5 godine imaju tendenciju da produže vreme pred ekranom u narednoj godini. Ovo sugeriše začarani krug vremena ispred ekrana koji dovodi do češćeg besa i frustracije...

Jedno od mogućih obašnjenja: kada se mališanima ponudi "digitalna cucla", mogu propustiti ključne prilike da nauče veštine samoregulacije. U stvari, jedna studija je pokazala da kada deca od 2 do 5 godina dobiju tehnologiju kako bi regulisali njihove trantrume, postaju daleko manje sposobna regulisati svoje emocije od onih kojima nisu ponuđeni ekrani. Primer situacije: Dete neće da jede. Plače, vrišti. Dajete mu telefon. Dete se smiruje.

Iako je istina da davanje tableta  ili telefona često može brzo i lako odvratiti vaše dete od napada besa, njegov pozitivan ishod je kratkotrajan – i potencijalno štetan na duge staze. Tih prvih nekoliko godina života – kada napadi besa obično dostižu vrhunac – kritični su za razvoj veština emocionalne samoregulacije. Dakle, redovno nuđenje digitalnog uređaja za smirivanje besnog mališana može ometati njihovo učenje o emocionalnoj regulaciji, što ih može dovesti na put dugoročne borbe protiv besa. 

Budite uzor za vreme ekrana.

Nemojte da vas zavara: čak i bebe i mala deca mogu uočiti dvostruki standard! Na odraslima u domaćinstvu je da postave tok vremena pred ekranom, što znači da uvek isključite TV i odložite svoj pametni telefon  kada provodite vreme sa svojom porodicom. Ne ostavljajte ekrane uključene u pozadini. I potrudite se da isključite telefon kada ste sa svojim detetom .

“Deca rade kako mi radimo, a ne kako mi kažemo”.

Ne možemo tražiti od deteta da ne gleda u telefon dok jede ako i vi sami listate po tiktoku za vreme jela.