Zavisnost od video igrica kod dece.

Najnovija istraživanja su pokazala da video igre koje se igraju predugo i prečesto mogu izazvati probleme u životu osobe. Naučnici su primetili da za razliku od drugih zavisnosti, u većini slučaja zavisnost od video igara nestaje sama od sebe, čak i bez lečenja. Većina igrača samo doživi kratke, opsesivne navale interesa na igrice kao što su Minecraft, Pokemon Go, Fortnight itd. i nakon toga opsesija nestaje sama od sebe. U ovom slučaju pod “zavisnošću” se ne misli na zavisnost u kliničkom smislu već na preterano, ponekad i kompulsivno igranje do kojeg dolazi zbog jednostavnog uživanja u igranju video igrica. Prava zavisnost od video igara je kada dete igra toliko dugo i često igrice da to ometa normalno funkcionisanje. 

Evo šta se podrazumeva pod “ometanje normalnog funkcionisanja deteta”:  trošenje potpunog slobodnog vremena na video igrice, zanemarivanje škole i obaveza, ignorisanje porodice, pojavljivanje zdravstvenih problema (nesanica, gojaznost, opsesivno ponašanje, nervoza),trošenje novca na igrice ( umesto jela kupiće igricu i sl.), socijalna izolacija, nedostatak interesovanja za čitanje i druge hobije, nesposobnost suočavanja s problemima, razdražljivost, depresija i uznemirenost kada se ne mogu igrati, smanjena lična higijena.
 
Međutim, postoje stvari koje možete  učiniti kako bi smanjili  negativan uticaj video igara  na vašu decu i smanjili verovatnoću od zavisnosti iste. Kako bi smanjili negativan uticaj video igre na vaše dete prvo morate da znate zašto vaše dete uopšte igra igrice.

Kreatori igre se trude da naprave što bolju igricu koja će biti zanimiljiva igračima. 
Igre postaju "zarazne" jer pokreću sistem nagrađivanja u mozgu  i oblikuju detetovo ponašanje. Studije kalifornijskog državnog univerziteta otkrile su da video igre mogu imati sličan efekat na dečiji mozak kao zloupotreba droga ili alkoholizam. Impulsivni deo mozga, poznat kao amigdala-strijatum, bio je manji i osetljiviji kod dece koja prečesto i predugo igraju igre i kao takav brže obradjuje zadatke u igri.
Video igre za više igrača (multiplejer) su igre  u kojima više od jednog igrača može igrati u istom okruženju u isto vreme. Kao takve ove igre su zanimljive, prepune dogadjaja i postignuća ali i zahtevaju mnogo vremena za igranje. Socijalni element igre čini igranje kompulsivnijim i samim tim teško je prestati. Neka deca igraju igrice čak i više od 40 sati nedeljno, što je više  nego prosečno vreme odrasle osobe na poslu sa punim radnim vremenom.
Društveno igranje zadovoljava ljudsku potrebu da bude odgovoran, da se oseća kompetentno i oseća povezanost sa drugima. Neki online igrači čak smatraju da su "dužni" da igraju igre  jer se drugi igrači oslanjaju na njih - ili im je za "klan" potreban “glavni igrač”.
U mnogim igrama, igrač naporno radi na postizanju cilja i prevremeno napuštanje igre bi značilo gubitak uloženog truda.
 

Kako se izboriti sa prekomernim igranjem igrica?

Kada se igraju umereno, video igre mogu imati puno prednosti. Medjutim kada je igranje video igre preterano do te mere da ometa normalno funkcionisanje deteta, trebalo bi da ozbiljno razmislite o ograničavanju vremena. Evo par saveta kako da to uradite:

1. Razgovarajte sa vašim detetom. Objasnite mu  da su video igre jedan deo zabave i da kao “zabava” treba da ima odredjeno vreme u njegovim dnevnim aktivnostima. 
2. Odredite vreme kada vaše dete može da igra igrice. U zavisnosti od obaveza vašeg deteta ( škole, domaćih zadataka, sporta itd..) idealno bi bilo da radnim danima igra po 1 sat a vikendom maksimalno 2-3 sata. Ukoliko odredjujete vreme sa tinejdzerom napravite plan zajedno. Nakon toga plan pretvorite u “ugovor”. Na kraju ugovora potpišite se i vi i vaš tinejdžer. Objasnite mu da je ugovor data reč i da se mora poštovati ( ugovor morate poštovati i vi  i ne mešati se ). 
3. Postavite jasna pravila i ne menjajte ih. Kada detetu jasno stavite do znanja koliko mu vremena dopuštate da se igra, strogo se pridržavajte datih pravila. Svaka mala popustljivost u ograničenju će biti shvaćena neozbiljno od strane vašeg deteta i to će dovesti do kršenja pravila. 
4. Odredite posledice kršenja pravila. Ukoliko dodje do kršenja pravila sledite ovu metodu: svako prekoračeno vreme igranja ćete oduzeti od narednog dana. ( ako je danas dete igralo igricu 10 minuta duže od dozvoljenog vremena, narednog dana će igrati 10 minuta manje). Ako dete nastavi da krši pravila možete mu zabraniti da se igra narednih nedelju dana. 
5. Predstavite igranje video igara kao nagradu. Kod mladje dece zavisnost od video igre je brža  jer nemaju koncept o vremenu, svojim obavezama itd..zato bi trebalo da   učinite da vreme za igru ​​vašeg deteta zavisi od cilja u stvarnosti ili ispunjenja cilja. Na primer, možete omogućiti detetu da igra video igre tokom školskih dana ako održava određeni uspeh u školi, ali ako ne, može igrati samo vikendom. Ili dopustite svom detetu da se igra samo ako je obavio svoje obaveze. Tako ćete stvoriti kod dece koncept o uzroku i posledicama što je za kasniji razvoj deteta jako bitan.
6.Pratite vreme igranja video igrica.- Igrajući video igre vaše dete može lako da izgubi pojam o vremenu. Većina igara sadrži nivoe koji “teraju” igrača da ih dostignu i uglavnom se deca toliko trude da predju taj nivo da ono što za dete izgleda kao sat igranja je zapravo tri sata. Beleženje vremena će i vama i njemu pružiti pravu sliku o tome koliko vremena provodi igrajući igrice. Ako zaista preterano igra igre, sledite ove savete: kupite tajmer koji automatski isključuje kompijuter nakon određenog vremena.  Postoji i softver nazvan "Cold Turkey Blocker" koji se može koristiti za automatizaciju blokiranja igara na računaru. Ako ne preteruje u igranju onda se povucite.  
7.Budite spremni za protest "Ja sam usred igre". Naučite dete da organizuje igranje  prema datom vremenu (to znači da pred kraj datog vremena ne ulazi u novu igricu). Obavestite svoje dete da se bliži kraj njegovog vremena za igre. 
8.Upoznajte dete sa drugim zabavnim stvarima koje nude raznovrsno uživanje. To mogu biti od fizičke aktivnosti poput sporta, vožnje bicikla ili trčanja, poput čitanja, učenja sviranja instrumenta ili izlazak s prijateljima.
 
U najgorem slučaju, ako dete postane nefunkcionalno dok pokušavate ograničiti njegovo igranje, možete zaključati igru ​​ili je deinstalirati s računara. U tom periodu potrudite se da organizujete detetu dan aktivnostima koje voli a da nisu video igre.