Naida Ajdinovic Akyüz; Stručno istraživački rad (SIR)

Osnovne akademske studije je završila na Afyon Kocatepe Univerzitetu u Turskoj, na Departmanu za  Pedagogiju; smer- Učitelj predškolskog uzrasta. Svoje znanje je upotpunila Master studijama na Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru,u Srbiji, na Departmanu za Pedagoško- Psihološke nauke;smer- Psihologija. A ovo je njen stručno istraživački rad.

MOTIVACIJA ZA RODITELJSTVO, EMPATIČNOST MAJKI 
I MOTORNE FUNKCIJE KOD DECE
 PREDŠKOLSKOG UZRASTA.
Naida Ajdinovic Akyüz

Pre svega ćemo početi od  posmatranja problema polazeći od različitih teorijskih pretpostavki:

• Psihoanalitička - Prema mišljenju Frojda izvor želje za materinstvom nalazi se u saznanju devojčica o anatomskim razlikama medju polovima, Helen Dojč početak želje za detetom pomera u predipovsku fazu razvoja. Procese reprodukcije deli na dve faze, infantilnu i pubertetsku.

• Fiziološka – Hormonalni ciklus javlja se paralelno sa emocionalnim, oni zajedno čine seksualni ciklus i predstavljaju biofiziološku predodredjenost žene za reprodukciju, to nije kulturološki uslovljeno, već je zakon prirode, tvrdi Benedek.

• Sociološka - Zastupnici teorija socijalnog učenja tvrde da ukoliko znamo da se i najjači biološki motivi kao glad i seksualni motiv ne ispoljavaju u svom primarnom, neobrađenom obliku, zašto onda to ne bi bilo moguće sa motivima za roditeljstvom.

Rabinova kategorizacija motivacije za roditeljstvo;

• Altruističke- to su nesebični motivi, čini ih naklonost prema deci, potreba da se gaje i podižu, da se brine za njih; 
• Fatalističke-izražavaju shvatanje da su ljudi stvoreni da rađaju i da održavaju kontinuitet ljudskog roda, imati decu je zakon prirode, deo ljudske sudbine i postojanja
• Narcističke- ovi motivi se odnose na očekivanje da će deca doprineti čovekovom osećanju samozadovoljenja, da su deca dokaz maskulinosti/femininosti, uopšteno da su deca dokaz fizičkih, psihičkih i bioloških potencijala roditelja;
• Instrumentalne- ukazuju na korist koju deca nose sa sobom, ona su sredstvo kojim se postižu odredjeni ciljevi koji uglavnom nisu navedeni pod narcističkim.

Psiholozi kažu:  
ð Empatija je posredovana emotivna reakcija na drugu osobu. 
ð Empatijska sposobnost predstavlja osmovu odnosa majke i deteta i jedan je od preduslova za razvoj deteta u psihički zdravu I zrelu ličnost. Odsustvo ove sposobnosti može dovesti do različitih devijacija u razvoju deteta: od neurotičnog ponašanja, preko psihopatskih crta ličnosti (kao što su psihoze ili teži oblici, takozvanih primarnih psihopatija) iz čijih redova se regrutuju izuzetno agresivne i antisocijalne osobe,ubice i druge kategorije po pojedinca i zajednicu opasnih osoba. 

Razvoj motorike u ranom detinjstvu, dominira nad drugim funkcijama, a ovladavanje pokretima i motornim veštinama i u narednim razvojnim uzrastima ima snažan (ne)posredan značaj za ukupan individualni razvoj. Motorni razvoj je tesno povezan sa drugim područjima razvoja: senzornim, kognitivnim, socijalnim i emocionalnim.
 
Razvoj motornih funkcija odlikuje:
• vreme javljanja određenih motornih funkcija
• redosled javljanja određenih motornih funkcija
• kvalitet obrazaca, stavova i pokreta, složenijih neuromotornih i psiho- motornih kompleksa.
a odnosi se na:
• razvoj koordinacije i kontrole položaja tela
• razvoj motorike ruke i prstiju - dohvatanja i hvatanja
• razvoj lokomocije - kretanja u prostoru
• razvoj lateralizacije.

Gruba motorika
• Grube motoričke veštine su potrebne kako bi se na funkcionalan način pokretale ruke, noge i torzo.
• Uključuju velike mišiće u telu koji omogućuju funkcije poput hodanja, udaranja, sedenja, bacanja lopte. trčanja. Grube motoričke veštine zavise od tonusa mišića  i snage.
•  Zahtevaju motoričko planiranje, to jest mogućnost da razmišljamo i sprovedemo zamisao u pokret.
 
 
Fina motorika
• Fina motorika je sposobnost korišćenja najmanjih mišića u telu u cilju izvođenja preciznih pokreta i tesno je povezana sa koordinacijom oko – ruka.
• Fina motorika su pokreti, koji zahtevaju upotrebu sitnih mišića.
• Manipulacija predmetima u vidu hvatanja, otvaranja, premeštanja, pisanja itd.

  OSNOVNI CILJ ISTRAŽIVANJA
 
Utvrditi da li postoji povezanost između motivacije za roditeljstvo, empatičnosti majki i motoričkih funkcija njihove dece uzrasta od 57 do 66 meseci.

ZAKLJUČAK I DISKUSIJA 

• Narcistička motivacija odlikuje majke koje u odnosu roditelj-dete sebe stavljaju u prvi plan. Rođenjem deteta njihov roditeljski motiv je u velikoj meri zadovoljen i može se pretpostaviti da neće preterano raditi na podsticanju razvoja deteta, s obzirom da misle da je to prirodan proces koji će se već realizovati i bez dodatnog ulaganja. Primer: detetu je potrebna neka dodatna edukacija (časovi matematike ili jezika) a majka će novac dati na sopstvenu garderobu ili putovanje ka egzotičnim destinacijama.

• Karakteristika instrumentalne motivacije jeste da majka preko dece ostvaruje neki svoj cilj (kompenzacija za neki lični nedostatak, neuspeh ili potvrđivanje ličnog uspeha preko uspešnosti svoje dece, itd.). Primer: ako ja nisam završio fakultet, ti ćeš.
• Deca majki kod kojih je izražena lična nelagodnost sporije razvijaju grubu motoriku. Objašnjenje za to može biti činjenica da majke koje reaguju na negativne emocionalne doživljaje svoje dece ličnim proživljavanjem mogu još od najranijeg doba biti previše zaštitnički nastrojene prema njima, a da bi zaštite sebe od negativnih emocija. Primer: iz straha da se dete ne povredi (što bi nju uznemirilo) neda mu da se igra ili trenira sport bez nadzora.

• Fatalistička motivacija povezana je sa dimenzijom empatije koja podrazumeva spontano prihvatanje psihološke tačke posmatranja druge osobe, u ovom slučaju prirodnih zakona (tuđe stanovište), što implicira da se kod tih majki javlja internalizovanje spoljnih faktora. Primer: rađanje dece u nacističkoj Nemačkoj kao dar vođi koji će povesti narod u svetlu budućnost.

Rezultat povezanosti narcističke motivacije i fantazije navodi na razmišljanje da i narcistička motivacija u osnovi ima maštanje o tome kakva će deca biti, što je i pokretač za rađanje dece, koja će biti dokaz uspešnosti njihovih roditelja. Primer: majka mašta da joj dete bude lice sa estrade, kako bi i ona pored njega bila poznata.