Tipovi negativnih vaspitnih stavova roditelja.

Ljubav i saosećanje su najenergičnije emocije koje ljudski duh može da proizvede. Ljubav, pohvala i uvažavanje daju ljudima osećaj da su vredni; osoba koja oseća da je vredna takođe ceni svoju okolinu. Naš zajednički cilj je da odgajamo  decu u fizičkom i duhovnom zdravlju. Činjenica da stavovi roditelja imaju veliki uticaj na to ne može se poreći. Zdrav odnos roditelja prema svojoj deci u velikoj meri zavisi od njihovog vlastitog mira, ravnoteže, ljubavi i poštovanja jednih prema drugima.


1. Preterana ljubav i labavo vaspitanje: U porodicama koje pokazuju takav stav, ljubav se detetu daje preterano, a disciplina gotovo i ne postoji. Od deteta se malo očekuje. Deca odgajana u ovom stilu postanu odrasle osobe koje su neodgovorne i uvek očekuju da se drugi brinu o njima. Ljubav koja je ovde data je u obliku prekomernog davanja i prevelike zaštite.
 
S druge strane, stilovi discipline izgledaju kao lažna tolerancija, ali zapravo su rezultat porodične slabosti i neadekvatnosti. Bez obzira koliko dete ima godina i da li je i ono samo roditelj , porodica i dalje ima tendenciju da ga štiti i tretira kao u ranim godinama. Takva deca će biti nezasitna i sebična. Mogućnost korišćenja alkohola, kockanja i zloupotrebe supstanci povećava se kada dete ostane nestabilno i nezasitno.
 
Neki roditelji nisu naučili da budu autoritet; ne mogu svojoj deci da nametnu potrebna ograničenja. Neki su roditelji odrasli pod strogim pritiskom zato žele da indirektno pruže deci svoja neostvarena zadovoljstva. Međutim, činjenica je da se granice u ponašanju ne predstavljaju deci i kao ishod toga kod dece  se javlja buntovnost i ponašanja koja su neprimerna u društvu.


2. Preterana ljubav i strogo vaspitanje: Ljubav je ovde predstavljena ekstremno i zaštitnički, baš kao i u prvom stavu. Međutim, iako se prema detetu postupa kao prema bebi, mnogo se očekuje od njega.
 
Detetu ništa ne fali; uzimaju se privatni časovi, pružaju se razne mogućnosti. S druge strane, od deteta se očekuje visok nivo uspeha. Deca odgajana sa ovakvim stavom u budućnosti će imati verovatno neurotičnost.
 
Pošto je ovo očekivanje predstavljeno sa ljubavlju, deca ga uglavnom lako usvajaju i emocije “zakopavaju” u sebe. U nekim slučajevima dete se toliko samokontroliše da kad odraste postaje osoba puna nemilosrdnog superega.
 
 
3. Neadekvatna ljubav i strogo vapsitanje: U ovom stavu strogo vaspitanje postoji i disciplina se često primenjuje s ekstremnom kaznom; najmanja stvar je kazna (premlaćivanje, nasilje). Dete se često ponižava. Kod dece odgajane na ovaj način povećana je sklonost agresivnom i antisocijalnom ponašanju. Deca koja odrastaju u takvim porodicama žele da se dokažu na načine kao što su protivljenje i agresija i teško im je da objasne svoj unutrašnji svet.
 
 
4. Labavo vaspitanje i neadekvatna ljubav: Nivo ljubavi i interesovanja za dete je nizak. Obrazovanje deteta je takođe neadekvatno. Dete pokušava da pronađe svoj put. Takva deca su pasivna. U ovom stavu ne postoji disciplina, ali razlog nedostatka discipline je neodgovornost i ravnodušnost roditelja. Nedovoljna ljubav izaziva ekstremnu odbojnost. Dete ne prima dovoljno ljubavi i nege. U vreme kada nije spremno za samostalnost,  dete je primorano na nezavisnost; od deteta se očekuje da se što pre brine sam o sebi.


Ostali tipovi negativnih stavova u porodici:

-Neskladnost stavova majke i oca: U ovom stavu dete ima istovremeno odvojeni odnos prema majci i ocu. Da bi se dete držalo ograničenja, roditelji moraju biti dosledni u ponašanju.
 
-Različiti stavovi prema braći i sestrama u porodici: Postoji diskriminacija među decom. Na primer, pravi se razlika između devojčice i dečaka.
 
-Grupe u porodici:  Grupisanje u porodici je prilično uobičajeno- ponekad roditelji mogu biti protiv dece, deca protiv roditelja, a ponekad roditelji mogu biti samo u svadji sa jednim detetom itd... npr: dečak koji se svađa sa svima u porodici.


Pozitivni stav u porodici:
Postoje dva osnovna elementa  u pozitivnom stavu roditelja prema detetu; 
1. ljubav, 
2. disciplina. 
Teoretski, najpozitivniji stav je stav koji na najprimereniji način ispunjava osnovne potrebe, razvija samozasićenje u osobi i uključuje dva osnovna elementa na najzdraviji način i u proporciji. Disciplina je od velike važnosti za stvaranje ravnoteže i reda u porodici, ali disciplina se često smatra sinonimom za „kaznu“ u našem društvu. Iako doslovno evocira pojmove kao što su „rigidnost“ i „receptivizam“, stvarna disciplina uključuje nagradu kao i kaznu i ima za cilj usmeriti ponašanje koje olakšava prilagođavanje deteta društvu. Disciplina uči dete željena ponašanja i navikama i obezbeđuje moralni razvoj, što znači samokontrolu ili unutrašnju kontrolu. Disciplina treba da uključuje osnovne principe kao što su konzistentnost i fleksibilnost.
 
Roditelji koji imaju za cilj da vaspitavaju decu strogom i opresivnom disciplinom; ovaj stav izaziva strah u detetu, gnev čak i gnev prema roditeljima, uči dete da bude agresivno i rešava svoje probleme nasiljem i vodi ka razvoju slabe svesti i morala. U studijama je utvrđeno da je nagrađivanje kao metoda discipline efikasnija od kažnjavanja. Disciplina treba da bude i adekvatna i primerena uzrastu deteta. Pravila moraju biti jasna i primenjiva. Ako je potrebna kazna, ona bi se trebala primeniti odmah. Kazna treba biti usmerena na ponašanje deteta, a ne na suštinu. Roditelji bi trebali svojoj deci davati disciplinu sa ljubavlju, razumevanjem, strpljenjem i tolerancijom. Sredina u kojoj živite i društvo oko vas utiče na vezu izmedju majke,oca i deteta.