Ishrana u trudnoći.

Kako bi doveli zdravu bebicu na ovaj svet morate imati informacije o adekvatnoj i uravnoteženoj ishrani, jer će se promene u rastu fetusa desiti van vašeg normalnog metaboličkog reda tokom trudnoće.

Trudnoća  je dinamičan proces koji se može definisati formiranjem placente, povećanjem hormonalne sekrecije i, shodno tome, metabolizmom hranljivih sastojaka, odnosno povećanjem apsorpcije hranljivih materija i smanjenjem izlučivanja hranljivih sastojaka.

1. Osnovni principi u ishrani tokom trudnoće:
-Zadovoljavanje povećanih potreba za energijom i proteinima kod trudnice. 
-Hranljive sastojke (energiju, proteine, masti, vitamine, minerale) držati u ravnoteži.
-Osigurati normalan rast i razvoj bebe u materici. 
-Organizovanje „personalizovanog“ programa ishrane na osnovu starosti, težine, prehrambenih navika i trudnoće majke.
 
2. Energija 
Rast i razvoj ploda tokom trudnoće moguć je unošenjem hranljivih materija koje majka svakodnevno unosi u plod kroz posteljicu. Da bi ispunile ove sve veće potrebe, trudnicama je potrebno davati dodatnih hranljivih materija 200-300 ml dnevno. Svakodnevno se treba snabdevati ugljenim hidratima, šećer i sličnu hranu ne treba preterano konzumirati. Potreba za energijom tokom perioda laktacije se povećava tako da treba obezbediti dodatnih 500 ml za povećanje količine mleka. 

3.Proteini 
Proteini su gradivni blokovi tela;koji služe za rast i razvoj ploda, zato se moraju uzimati sa hranjivim sastojcima svakodnevno. Proteini su podeljeni na dve vrste : proteine životinjskog (veoma neophodnog za telo) i proteine biljnog porekla. Proteine životinjskog porekla treba dobijati od hrane kao što su meso, mleko, jaja sa visokom biološkom vrednošću.  U dnevnoj ishrani trebalo bi da se pojede 4-5 obroka sezonskog povrća. Posebno trudnice  koje se hrane samo na biljnoj bazi  i  žene koje doje, treba da obrate pažnju na adekvatan unos proteina. Obraćajući pažnju na dnevni unos energije i proteina , ishranu obogatite gvožđem, cinkom, kalcijumom, vitaminom D, B12 i riboflavinom.

4. Masti 
Najveći deo dnevne energije obezbeđuje se iz masti. Masti su vidljive i nevidljive (one koje se nalaze u hrani). U svakodnevnoj  ishrani treba konzumirati maslac (koji se nalazi u mleku, jogurtu, siru), maslinovo ulje i ulje od suncokreta, ulje od lešnika i riblje ulje.

5. Vitamini 
Tokom trudnoće i dojenja rastu i potrebe trudnice. Treba obratiti pažnju na uslove pripreme, kuvanja i skladištenja hrane. Vitamin A se nalazi u ribi, mleku, žumanjcima, spanaću, šargarepi, paradajzu i zelenom lisnatom povrću. Pored ishrane, potrebno je uzimati dovoljno sunčeve svetlosti (Vitamin D)  koji je bitan kako i za zdravlje majke tako i za zdravlje deteta. Vitamin C; se nalazi u zelenoj i crvenoj paprici, citrusima ( agrumima), paradajzu i krompiru, a treba ga unositi konzumiranjem najmanje 4-5 voća dnevno. Folna kiselina ili Vitamin B9 se nalazi u tamnozelenom povrću, mesu, jajima, mleku i mlečnim proizvodima,a nedostatak ovog vitamina može dovesti do  male porođajne težine bebe i anemije. Vitamin B12; izvori ovog vitamina su gotovo isključivo namirnice životinjskog porekla; meso, crveno meso, mleko, sir i riba.

6. Minerali 
Gvoždje se nalazi u namirnicama kao što su: namirnice životinjskog porekla, iznutrice,jaja, tamnozeleno povrće, mahunarke, suvo groždje, smokve i pekmez. Osim hrane trebate konzumirati sveže sokove bogate vitaminom C. Kalcijum je veoma potreban mineral za mineralizaciju kostiju, majčinog mleka i same bebe, a nalazi se u namirnicama kao što su mleko, jogurt, sir, pekmez, orasi i mahunarke. 
U dnevnoj ishrani trebate konzumirati 500 ml mleka ili jogurta .
Cink je neophodan mineral enzima za rast i razvoj a unosi se konzumiranjem mesa, morskih plodova, mleka i mlečnih prizvoda, jaji i semenki. Za pravilan rad creva i sprečavanja zatvora konzumirajte dovoljno povrća i voća, suvih mahunarki i pšeničnog hleba.

7. Potrošnja tečnosti 
Preporučuje se 2-3 litre vode dnevno. 
 
8. Broj obroka 
Preporučuje se konzumiranje hrane 6 puta dnevno, jesti često a u malim količinama i ne preskakati obroke.



9. Stvari u ishrani na koje morate paziti tokom trudnoće:

-Da biste izbegli višak kilograma, konzumirajte slatku, brašnastu i masnu hranu u skladu sa preporukama.
-Preferirajte belo meso (piletina- riba), ali ne zaboravite da jedete crveno meso najmanje 2 puta nedeljno.
-Ograničite potrošnju organskog mesa, salama, kobasica , slanine.
Ne jesti prženu, pečenu, tj. ne-svežu hranu.
-Ograničite dnevni unos soli (2-5 g / dan) i preferirajte jodovanu so.
-Čistoća vaše okoline i hranljivih materija su veoma važni za vas i vašu bebu; temeljito operite povrće i voće, obratite pažnju na uslove čuvanja suvih mahunarki i žitarica.
-Izbegavajte pesticide i hemikalije koji se koriste za zaštitu hrane.
-Smanjite potrošnju kafe i čaja koje sadrže kofein u sebi.
-Recite zbogom alkoholu i cigaretama. Izbegavajte okruženja gde se konzumiraju.
-Lekovi koji se koriste u trudnoći mogu naštetiti plodu, koristiti lekove pod nadzorom lekara.
-Mučnina i povraćanje tokom trudnoće je stanje koje se javlja prvih nedelja i otežava unos hrane. Zato hranu uzimajte u malim količinama  i pijte dosta tečnosti. Naročito pre jutarnjih obroka jedite hleb, krekere i tople biljne čajeve.
-Izbegavajte masnu, mirisnu, začinjenu hranu (masno meso, masni umaci, kajmak).
-Ako imate problema sa zatvorom, možete povećati unos preporučenog povrća - voća. Piti toplu vodu i kompot, jesti suvu šljivu na prazan stomak može da vam pomogne u ovoj situaciji.
-Ne konzumirajte gotovu hranu i napitke (instant supe, instant sokove i sl.).