Putovanje u adolescenciju III ( Za tinejdžere)

Postoje određene situacije na koje se vi tinejdžeri a i vaši roditelji “žalite”.
 
Tinejdžeri inače govore:
„Ne razumeju me“,
„Dave me“,
„Nisam dete“,
„Kažu da sam odrastao, ali ponašaju se prema meni  kao da sam dete“.
 
Dok vaši rodjitelji govore:
„On/ona više ne sluša našu reč“,
„Ne razgovara sa nama“,
„Nikad ne napušta svoju sobu“,
"Telefon ti nikada ne ispada iz ruku",
„Uvek si ispred ogledala“,
„Ne radiš domaći“,
„Ne zanima te ništa“,
"Prijatelji su mu važniji od svega,  o nama nikada ne razmišlja”...
 
Da li vam ove rečenice zvuče poznato? Ja mislim da su doslovno ove reči a i još mnoge druge prisutne izmedju vas i vaših roditelja. Onda šta nam to pokazuje?
 
 
Kao što sam naglasila u svojim prethodnim člancima (Putovanje u adolescenciju I i II ( Za roditelje)), suočeni ste sa periodom razvoja čoveka, jednim velikim korakom u razvoju. Ovo je takođe period koji je vrlo karakterističan i prepoznatljiv. Lakoća u prepoznavanju adolescencije pruža prednost i vama i vašim roditeljima kako bi se što bolje upoznali i imali što bolju komunikaciju jedni sa drugima.
 
Vi imate „životne zadatke“ koje morate obavljati tokom ovog perioda, a ti životni zadaci uglavnom predstavljaju krize na koje se roditelji i vi žalite jer vam se čine  ponekad preteškim, nepotrebnim, smešnim, itd. Sada razmislite o vašim životnim zadacima i zeljama i zapišite ih negde na papiru. Stavite na tom istom papiru vaše ciljeve i želje i “sakrijte” papir na neko posebno mesto. Radite na ostvarenju vaših ciljeva uz pomoć roditelja i prijatelja.  Na svakih 6 meseci otvorite papiriće i iznenadite sebe.  To će vam dati tačnu sliku o vama i vašim potrebama i željama.